Амерички изборни систем је сложен и јединствен. Она доноси правила која се разликују од многих других демократија и има глобални утицај који превазилази њене границе. Прво, његова структура користи индиректно гласање, при чему Изборни колегијум игра централну улогу. У овом чланку ћемо истражити како систем функционише, од почетка до дана избора.
Даље, разговараћемо о утицају америчких избора на свет, у економском, дипломатском, еколошком и културном аспекту.
Како функционише амерички изборни систем
Изборни процес у Сједињеним Државама укључује неколико корака. Ове фазе обухватају све од предизборних избора до Изборног колегијума. Свака фаза доноси карактеристике које систем чине јединственим.
Предизбори и посланички клубови
Пре општих избора, Сједињене Државе одржавају предизборе и посланичке изборе. У овим гласовима главне странке – демократе и републиканци – бирају своје председничке кандидате. Предизбори су избори у целој држави на којима се бирају делегати који подржавају кандидате. Међутим, клубови функционишу другачије.
У њима се бирачи састају да разговарају и бирају своје кандидате. Тако америчка јавност активно учествује у избору кандидата за председника.
Улога Изборног колегијума
У Сједињеним Државама, Изборни колеџ је фундаменталан. За разлику од многих земаља, председник се не бира искључиво на основу народног гласања. Изборни колегијум има 538 бирача, распоређених пропорционално становништву сваке државе. Према томе, кандидат који победи у држави узима све гласове изборног колегијума те државе – осим у Мејну и Небраски, где су гласови подељени.
Тако, чак и кандидат који не добије народне гласове може бити изабран за председника, што се десило 2000. и 2016. На овим изборима победили су Џорџ Буш и Доналд Трамп са Електорским колеџом, иако нису добили већину гласова. популарни гласови.
Критика и подршка систему
Изборни колегијум је предмет многих дебата. Његове присталице кажу да осигурава заступљеност мање насељених држава. Штавише, спречава само густо насељене регионе да одлучују о изборима. Међутим, критичари тврде да систем не одражава вољу већине, дозвољавајући кандидату да буде изабран без победе на изборима.
Ова ситуација поставља питања о репрезентативности и легитимности система. Стога и даље бесне дебате о његовој реформи или његовој замени директним гласањем.
Међународни утицај избора у САД
Амерички председнички избори имају глобалне последице. На крају крајева, Сједињене Државе су економска, дипломатска и културна сила. Политика председника директно утиче на неколико земаља.
Глобална економија
Светска економија је под утицајем америчке политике. Када нови председник преузме дужност, могу се десити промене у трговинским споразумима, тарифама и инвестицијама. На пример, политика смањења пореза Трампове администрације подстакла је мултинационалне компаније да врате капитал у Сједињене Државе пребацујући инвестиције у друге регионе.
Слично томе, царине примењене на Кину изазвале су трговински рат. Ова врста политике утиче не само на Сједињене Државе, већ и на међусобно повезане привреде, посебно у земљама извозницама.
Спољна политика и дипломатски односи
Са изборима се мења и амерички став о спољној политици. Председници попут Барака Обаме тражили су мултилатерализам, дајући приоритет савезима и сарадњи са глобалним партнерима. Током Обамине администрације, Сједињене Државе су се поново придружиле споразумима као што је Париски споразум и ојачале свој однос са Европском унијом.
Трампова администрација је следила више изолационистичку политику, повлачећи САД из неколико међународних споразума, што је изазвало тензије. Сваки нови председник може редефинисати савезе и глобалну сарадњу, са снажним утицајем на области као што су међународна безбедност и геополитичка стабилност.
Споразуми о животној средини и клими
Помно се прате и ставови америчких председника о животној средини. Када је Трамп повукао САД из Париског споразума, то је имало глобални утицај, јер је земља један од највећих емитера угљеника на свету. Председник Бајден је повратком на споразум унео нови ентузијазам у глобалне климатске акције.
Став Сједињених Држава о одрживости и политици заштите животне средине је кључан за унапређење климатских споразума. Дакле, друге земље зависе од америчке посвећености да омогуће глобалне иницијативе против климатских промена.
Културни и технолошки утицај
Сједињене Државе врше огроман културни и технолошки утицај. Њене политике о иновацијама, дигиталној безбедности и имиграцији утичу на проток талената у стратешке области, као што су технологија и истраживање. Закони о приватности и дигиталној безбедности, на пример, служе као модел за друге нације.
На овај начин, имиграциона и иновацијска политика сваке владе дефинишу како се америчка култура и технологија шире. Свака законска промена директно утиче на америчку конкурентност у најсавременијим секторима, утичући на земље партнере.
Свакако! Ево детаљније верзије закључка:
Закључак
Амерички изборни систем, са својим специфичностима и сложеношћу, превазилази механизам председничке селекције. Она одражава историјски консолидовану политичку структуру, али је такође подложна дебати и критици. Присуство електорског колегијума, за разлику од система који се искључиво заснивају на гласању народа, настоји да уравнотежи заступљеност између великих и малих држава. Ипак, то изазива интензивне расправе о правди и репрезентативности америчке демократије.
Утицај избора у Сједињеним Државама протеже се на неколико међународних сфера. У глобалној економији, политике које је усвојио нови председник могу редефинисати трговинске споразуме, утицати на девизне курсеве и подстаћи промене у глобалним инвестицијама. Председници са више протекционистичких ставова, на пример, могу да успоставе тарифе и трговинске баријере које утичу на проток роба и услуга, директно утичући на међузависне економије широм света.
Штавише, дипломатски односи САД директно утичу на глобалну стабилност. Свака администрација доноси свој поглед на савезе, мултилатералне споразуме и међународну сарадњу, утичући и на блиске савезнике и на земље у развоју. У том смислу, избори могу отворити врата новим стратешким савезима, али и увести дипломатске изазове у областима од глобалног интереса, попут борбе против климатских промена и међународне безбедности.
У контексту животне средине, америчка посвећеност климатским споразумима је фундаментална. Председник који даје приоритет борби против глобалног загревања може да подстакне одрживе иницијативе и инспирише друге земље да појачају своје напоре. С друге стране, мање ангажована администрација може ослабити међународну сарадњу по критичним питањима животне средине.
Коначно, амерички избори такође утичу на културну и технолошку сферу. Извоз америчких културних вредности и технолошких иновација утиче на стил живота, комуникацију и глобалну дигиталну безбедност. Политике о имиграцији и заштити података, на пример, директно утичу на проток талената и лидерство САД у иновацијама.
Укратко, од суштинског је значаја разумевање како функционише амерички изборни систем и његовог утицаја на међународној сцени. Одлуке које се доносе у сваком изборном циклусу не само да обликују будућност Сједињених Држава, већ и на много начина редефинишу глобалне односе и динамику, са дубоким и трајним утицајима.
